Automati za sokove i pića(automati za slatkiše i grickalice, limenke i flašice) koriste se za autom,atizovanu prodaju sokova i hladnih napitaka – hlanih pića.
Ovo je postupak industrijske prerade kafe koji se primenjuje u specijalizovanim fabrikama većeg kapaciteta. Inače, kafa se prerađuje i na zanatski način u pržionicama manjeg kapaciteta koje su locirane neposredno uz samog potrošača. Do devedesetih godina kafa je u Jugoslaviji prerađivana isključivo na industrijski način a već u 1995. godini samo u Srbiji radi preko 1.100 pržionica kafe.
ČIŠĆENJEM sirove kafe počinje tehnološki proces. Čišćenje se obavlja kroz postupak aspiracije prašine, zatim uklanjanje mehaničkih nečistoća i magnet separacije.
MEŠANJE kafe vrši se po recepturi, pomoću automatskih šaržnih vaga.
Zašto se vrši mešanje kafa ?
Glavni cilj prženja kafe je postići optimalnu aromu i ukus.
Različite vrste kafe poseduju različite karakteristike, te daju određena svojstva kafenom napitku. Zato se za pripremu napitka koriste uglavnom mešavine kafa, prema određenim recepturama, da bi se zadovoljio ukus potrošača i ekonomično poslovanje. Izuzetno u nekim zemljama uzgajivačima ili u nemogućnosti da se obezbedi više vrsta kafa može se pržiti i samo jedna vrsta ili tip kafe. Kod nas je to obično kafa tipa RIO MINAS. Kafe tipa Robusta ne mogu se pržiti same.
Komercijalne mešavine pržene kafe obično su sastavljene od 3-5 vrsta sirove kafe različitog porekla.
Svaki prerađivač treba da ima svoju recepturu koje se, radi stečene navike potrošača. mora dugoročno pridržavati.
Kod pravljenja mešavina naročito se mora imati u vidu sledeće: kafe vrste robusta manje su kisele od kafa vrste arabika. Isto tako kafa pripremljena mokrim postupkom kiselija je od kafe pripremljene suvim postupkom. Kafe vrste robusta daju napitku puniji ukus i veći sadržaj kofeina, a kafe vrste liberika blagi ukus.
Najčešće mešavine za potrošače u Srbiji spravljane su od ledećih kafa:
Brazil – RIO MINAS 70%
Kolumbija 10%
Robusta iz Afrike 10%
Robusta iz Indije ili Indonezije 10%
Brazilska arabika tipa RIO MINAS je najviše zastupljena u svim mešavinama iz razloga što je u svetskoj produkciji najviše zastupljena, što ima uticaja na nabavnu cenu kao i mogućnost nabavke.
Za mešavinu je u svakom slučaju prihvatljivo da bude sastavljena 70% od kata vrste arabika i do 30% kata vrste robusta.
Pri ovome treba težiti da upotrebljeni tipovi kata iz svake vrste budu sa različitih područja gajenja.
PRŽENJE KAFE vrši se u rotirajućim bubnjevima zagrevanjem pod normalnim pritiskom do 240°C. Podešavanjem i kontrolisanjem temperature u toku postupka te njenim sniženjem u završnoj fazi prženja sprečava se prepržavanje konačnog
proizvoda.
Pored dobro poznatih klasičnih modela pržionika šaržnog bubnjastog tipa različitih kapaciteta, uveliko su u upotrebi novije generacije pržionika. gde se primenjuje recirkulacija toplih gasova sa ponovnim vraćanjem u proces prženja, čime se skraćuje vreme prženja i ostvaruje energetska ušteda, što je vrlo značajna stavka u ukupnim troškovima.
Veliki evropski proizvođači pržionika za kafu /PROBAT. SKOLARI, PETRONUNIJA/ osvojili su proizvodnju „TURBO PRŽIONIKA” gde se kafa prži u najidealnijim uslovima u fluidnom sloju /prženje dok zrno leti ili lebdi/. Ovim postupkom se još više skraćuje vreme prženja, postiže se još veća ušteda energije, dobija se ujednačenija boja prženih zrna i smanjuje tehnološki kalo.
Ovaj proces se vodi kompjuterski /procesorski/ pa je odgovornom operateru omogućeno da u svakom trenutku ima uvid u materijalni bilans i kalo prerade kafe po svakoj fazi prženja.
Iako su promene koje nastaju tokom prženja slične i mogu se uopšteno opisati za sve vrste i tipove kafa, ipak njihove razlike u sadržaju vlage, veličine i obliku zrna poreklu uzgoja, botaničkoj vrsti, starosti, metodu pripreme sirove kafe itd. jesu bitne za određivanje načina i režima prženja.
Tokom prženja dolazi do povećanja zapremine, smanjenja težine i promene zrna koja poprimaju određena svojstva nužno potrebna za mlevenje kafe.
Smanjenje težine zrna kafe u najvećoj je meri posledica isparavanja vode za vreme prženja /pre prženja ima 8-12% a posle prženja oko 2%/. Naime, ukupni gubici u toku prženja iznose 15-20% zavisno od tipa prženja i vlažnosti. Isparavanje vode na početku je sporo, a zatim se ubrzava i dostiže maksimum kod temperature 10″-130°C. Preostali deo gubitka odnosi se na isparljive sastojke nastale tokom smanjenja količine nekih sastojaka kafe /kofein/ i odvajanjem pleve od zrna.
Promena sastava zrna počinje isparavanjem jednog delà vode. Nakon toga počinje promena boje preko žute do braon usled pretvaranja škroba u šećer dehidratacije i karamelizacije. Kada ispari voda iz kafe prestaje proces obrazovanja šećera i karamelizacija voskova i belančevina. Pri višim temperaturama dolazi do promene u belančevinama, masnoćama, voskovima i celulozi. Sva ova četri sastojka jako su osetljiva na temperaturne promene i kod različitih vrsta kafe. ovi sastojci se različito ponašaju i različito su raspoređeni u strukturi zrna.
U slučaju da se prilikom prženja škrob i šećer ne razgrade do kraja, to može štetno da utiče na kavalitet kafe. Upravo zbog navedenih promena zaustavljanje procesa prženja je najvažniji momenat u toku prženja.
Razvijanje arome nastaje na temperaturi izmađu 180°C – 200°C, kada dolazi do reakcije cepanja prilikom čega nastaju različiti aldehidi, ketoni, kiseline, kao i heterociklični spojevi sa sumporom, azotom i kiseonikom u prstenu značajni za aromu kafe.
Do povećanja zapremine zrna /bubrenja/ uglavnom dolazi na temperaturi između 200 i 220°C i iznosi između 50 i 80%. Utvrđeno je da su vrsta kafe. područje gajenja i starost kafe faktori koji uglavnom određuju različito bubrenje u istim uslovima prženja.
Kafe vrste arabika bubre više od zrna kafe vrste robusta. Povećanje zapremine i smanjenje težine smanjuje zapreminsku težinu što se mora imati u vidu kod izbora ambalaže.
Boja prženih zrna zavisi od inteziteta prženja i njegovog trajanja a ovo je uslovljeno vrstom, tipom i poreklom sirove kafe kao i veličinom zrna.
Željeni stupanj prženja diktiran je zahtevima tržišta i odomaćenom načinu pripreme napitka. Radi dobijanja optimalne arome i ukusa ocenjuje se i kontroliše stepen prženja na osnovu vizuelne ocene boje zrna što je često glavni i jedini kriterijum završetka prženja.
U industriji se danas uglavnom primenjuju tri osnovna tipa prženja:
- svetio prženje uz 12-15% gubitka težine
- srednje prženje uz 15-17% gubitka težine
- tamno prženje uz više od 18% gubitka težine.
Svetlim prženjem dobija se kafa sa manjom količinom ekstraktivnih materija, a napitak pripremljen od ovakve kafe je blagog kiselog ukusa, i slabo izražene arome.
Taj tip prženja primenjuje se za kafu za severno-evropska tržišta i koristi se najčešće za primenu ,.filter” kafe.
Srednje prženje odomaćeno je kod nas, a daje kafu neutralnog ukusa sa izraženom aromom i služi za pripremu „turske kate”.
Tamnim prženjem dobija se kata tipičnog gorkog ukusa bogata ekstraktivnim materijama. Ovaj način prženja namenjen je tržištu juga Evrope.
Nakon prženja kafa se hladi na hladionicima koji su izvedeni tako da se kata kreće po perforiranom okruglom situ pomoću sporohodne mešalice, a vazduh koji prolazi kroz perforirani deo sita vrši hlađenje. Naročito je važno da se hlađenje izvede momentalno da bi se u svim zrnima istovremeno prekinuli svi procesi što je vrlo bitnoza kvalitet kate.
Pržena kafa se pre mlevenja ili pakovanja sortira, tj. odvajaju se loše pržena od ispravnih zrna na uređajima takozvanim fotoćelijskim čistačima.
MLEVENJE KAFE vrši se uglavnom na mlinovima sa kamenom. Osnovni nedostatak ovakvog načina mlevenja je što se samlevena kafa tokom mlevenja zagreva do temperature između 60 i 70°C.
Ovako visoka temperatura nepovoljno utiče na kavalitet jer se deformišu i ukus i aroma. Da bi se ovo delimično otklonilo mlevena kafa se pre pakovanja mora prirodno hladiti u odgovarajućim kontejnerima ili silosima između 8 i 12 časova.
U tom vremenu se pored hlađenja iz kafe otpuštaju i štetni gasovi.
Ovaj problem je prisutan i kod drugih tipova mlinova sa velikim rotacionim brzinama.
Poznati proizvođač pržionika i mlinova „PROBAT” proizveo je mlin sa vodenim hlađenjem u kojem se tokom celog postupka mlevena kafa hladi preko sistema čeličnih valjaka kroz koje kruži rashlađena voda. Tako samlevena kafa može se odmah pakovati u odgovarajuću ambalažu čime se skraćuje vreme prerade i čuva svežina kafe.
PAKOVANJE KAFE je vrlo važna zaštitna mera za produženje njenog roka upotrebe.
Automati za sokove i pića postavljeni su u mnogim ustanovama, kompanijama i pravnim subjektima u Beogradu i Republici Srbiji.
Aroma kafe je veoma osetljiva na kiseonik. Bez sigurne zaštite odgovarajućom ambalažom kafa mnogo gubi u vrednosti uživanja, i to u našim klimatskim uslovima samlevena kafa već posle 7 do 9 dana, a nesamlevena najkasnije posle tri nedelje.
Razlog ovome su oksidacione promene, koje nemaju nikakve veze sa masnooksidaciom.
Pored arome, sveže pržena kafa sadrži gas C02koji je nastao isto kao i aroma parcijalnim pirolitičkim razlaganjem supstance kafe. Ovaj gas oslobađa se naročito intenzivno kod sveže mlevene kafe i utoliko je više ukoliko je kafa prženija a stepen mlevenja finiji. Ova pojava je uočljiva ako se upakuje sveže pržena i sveže mlevena kafa u nepropustljivu ambalažu po nadutosti pakovanja.
Sveže pržena kafa ispušta znatne količine takozvanog znojnog ulja koje se povećava kod više pržene kate. Kod izbora materijala za pakovanje o ovome se takođe mora voditi računa.
Materljal-ambalaža mora biti nepropustljiv sa unutrašnje strane da ne bi došlo do apsorpcije ulja naročito ako u materijalu za pakovanje postoje teški metali /štampa/ što veoma brzo utiče na miris unutar jednog pakovanja.
Nepropustljivost materijala za ulja i aromu mora se obezbediti i zbog mogućnosti da se prenesu na drugu robu uz koju se kafa skladišti.
Nije manje važan ni zahtev da ambalažni materijal može da se zatvori termičkim putem, takozvanim zavarivanjem. Primenjuje se i zatvaranje putem hladnog lepljenja.
Do sada nije proizveden ni jedan ambalažni materijal koji ima osobinu da propusti C02 iz kesice napolje, da istovremeno ne propusti aromu i da onemogući prolaz kiseonika iz vazduha u kesicu.
Radi postizanja ovog cilja razvila se čitava industrija ambalažnih materijala i ambalaže.
Kombinacijom raznih materijala, sa manje ili više uspeha, pokušava se dobiti najoptimalnija kombinacija.
Za okvire i namenu ovog priručnika navešćemo samo neke ambalažne materijale i
neke od njihovih kombinacija.
U početku se primenjivao papir. On je kasnije oplemenjivan tako što je presvlačen parafinom ili voskom, a potom i kombinovan sa pergamentom ili pergaminom.
Providni celulozni film – celofan /kod nas se zove lozofan, proizvodi se u Loznici/, presvučen nitrolakovima ili šaran lakovima napravio je svojevrsnu revoluciju u razvoju ambalažnih materijala i do danas je pored papira ostao jedini ambalažni materijal prirodnog organskog porekla.
Aluminijumska folija je naročito doprinela određenim fizičko estetskim zahtevima koje ambalaža mora da ispunjava.
Od ambalažnih materijala nezaobilazni su transparentni filmovi polietilena. polipropilena, poliestera, koji se nalaze u skoro svim kombinacijama kompleksnih materijala.
Automati za sokove i pića
Kombinacije raznih ambalažnih materijala su skoro neograničene. Zahtev koji se
mora ispuniti i prilagoditi načinu pakovanja pomoću automatskih mašina za pakovanje visoke produkcije je da se razni materijali spoje u jednu kompleksnu foliju od dva do pet slojeva.
Ovo se postiže na više načina: dva ili više jednostruka ambalažna materijala međusobno se lepe raznim lepkovima hladnim postupkom, na jedan ambalažni materijal drugi se nanosi u rastopljenom stanju /ekstrudira/ i posle hlađenja čini celinu sa materijalom na koji je nanet-plasticifiranje, između dva ambalažna materijala treći se nanosi u rastopljenom vrućem stanju u kojem slučaju ima i ulogu lepka.
Mogućnosti kombinacija su velike i sve se one vrše na industrijskim postrojenjima velike preciznosti i velike produkcije što ima bitnog uticaja na cenu ovih kompleksnih ambalažnih materijala.
U zavisnosti od toga da li se pakuje prženo zrno, ili mlevena kafa i kada će biti potrošena kod nas su najčešće u upotrebi dupleks folije /plastificirani papir sa polietilenom, celofan + polietilen/ i namenjen je za pakovanje kafe u malim pržionicama
za brzu potrošnju.
Tripleks materijali /poliester + aluminijumska folija + polietilen, metalizirani poliester ili polipropilen + plastificirani papir/ i slične kombinacije upotrebljavaju se za pakovanje kafe koja se može čuvati 6 meseci bez primetnijih promena.
Pored raznih vrsta ambalažnih materijala, radi bolje zaštite kafe i produženja njenog roka upotrebe primenjuju se dodatni elementi zaštite: pakovanje u atmosferi inertnog gasa, pakovanje pod vakuumom, pakovanje u kesice sa jednosmernim ventilom za ispuštanje štetnih gasova iz kesice koji se oslobađaju iz sveže pržene i samlevene kafe.
Pored ovoga sveže ispržena i samlevena kafa pre pakovanja se ostavlja da miruje u atmosferi siromašnoj kiseonikom, najmanje 8 do 12 časova.
Imajući u vidu važnost ambalaže za zaštitu kafe i time očuvanje njenog kvaliteta u dužem vremenu sugeriše se stalni kontakt prerađivača kafe sa proizvođačima ambalažnih materijala.
Automati za sokove i pića su savršen izbor za pauzu u vašoj kompaniji ili ustanovi.
INFO :